POTRESNI JECAJI U SUDNICI Pušten snimak horor sudara voza i autobusa kod Niša, porodice poginulih u suzama, otkriveni do sad NEPOZNATI DETALJI
Članovi porodica nastradalih u teškoj saobraćajnoj nesreći u Donjem Međurovu 21. decembra 2018. godine, kada je u sudaru autobusa i voza na pružnom prelazu poginulo sedmoro putnika, dok ih je 29 povređeno, plakali u sudnici na današnjem nastavku suđenja vozaču Milanu Zdravkoviću.
Prilikom emitovanja video snimka iz unutrašnjosti autobusa, koji je pušten prvi put u javnosti, oni su poslednji put videli svoje najmilije zbog čega nisu mogli da zadrže suze.
– Evo je, ušla je u autobus da sačuva mesto za Danijelu – prokometarisao je Dejan Janković suprug nastradale Nataše Janković (42) nakon čega je sa sinom Petrom (17) briznuo u plač. Oni su u sudnici prvi put videli ovaj snimak na kojem je poslednji put snimljena Nataša.
Suze nisu mogli da zadrže još neki članovi porodica nastradalih, iako kamera koja je snimala samo vozača nije zabeležila ulazak njihovih najmilijih u “autobus smrti”.
Porodice poginulih su sa revoltom gledale polučasovni snimak na kojem se vozač Zdravković nonšalatno smeje dok žvaće žvaku i vozi autobus, a u pojedinim trenucima i naplaćuje karte dok vozi.
Optuženi Zdravković nije želeo da gleda snimak, već je samo u dva navrata bacio pogled ka platnu video-bima.
„Vozač glavni krivac za udes“
Veštak saobraćajne i mašinske struke Dragan Marković, izjavio je na suđenju da je neproipisno ponašanje vozača autobusa glavni razlog udesa, ali da je i mašinovođa doprineo težini posledica nesreće svojim „neblagovremenim radnjama“ jer je kasno počeo da daje zvučno upozorenje.
– Osnovni uzrok nastanka saobraćajne nesreće nalazi se u nepropisnom i nebezbednom ponašanju vozača autobusa koji nije zaustavio autobus ispred saobraćajnog znaka “stop”. Iznosim svoje lično mišljenje kao veštak da je težini posledica doprineo i mašinovođa svojim neblagovremenim radnjama, u ovom slučaju, davanjem zvučnog signala – rekao je veštak Marković.
Na suđenju je pokazan snimak iz autobusa na kojem se ne vidi sam momenat udara voza u autobus, već se snimak završava nekoliko trenutaka pre strahovitog sudara, prilikom prolaska pored saobraćajnih znakova “andrejin krst” i “stop”, kraj kojih vozač nije zaustavio autobus, a morao je.
– Na osnovu gledanja snimka zaključio sam da vozač prilikom prolaska pored ovih znakova nije pogledao levo i desno kako bi se uverio da li nailazi voz, a analizom tahografa sam utvrdio da se nije ni zaustavljao, do momenta sudara – izjavio je Marković.
On je utvrdio da se voz kretao maksimalnom brzinom od 68 kilometara na čas kada je započeo kočenje, da je imao brzinu 67 kilometara kada je aktivirana sirena, a da je naleteo brzinom od 66 kilometara na čas na autobus koji je prelazio prugu brzinom od osam kilometara na čas.
– U momentu kada se autobus nalazio kod saobraćajnih znakova “stop” i “andrejin krst”, voz je bio na 70 metara od prelaza. Mašinovođa je prvi put koristio kočnicu na 27 metara od mesta sudara, a sirenu na 17 metara od mesta udesa. Na 27 metara udaljenosti, autobus je već bio prednjim delom na putnom prelazu, a na 17 metara je bio na sredini prelaza. Vidljivost je bila dobra. Da je vozač postupio po saobraćajnim znakovima i zaustavio autobus, na šta ga obavezuje znak „stop“, mogao je na udaljenosti od 70 metara da uoči voz. Samo da je pogledao levo – rekao je Marković.
On nije mogao da precizira da li bi ranijim kočenjem voz mogao da se zaustavi pre kobnog sudara jer od železnice nije dobio tražene podatke.
– Tražio sam dužinu zaustavnog puta za ovaj model motornog voza pri brzini od 68 kilometara na čas, ali sam dobio samo podatak da je zaustavni put pri brzini od 100 kilometara na čas, 250 metara. Sigurno bi ranijim kočenjem mašinovođa smanjio brzinu kretanja, ali ne mogu da se izjasnim da li bi posledice sudara bile manje. Imajući u vidu konfiguraciju terena i brzinu kretanja autobusa, vozač autobusa je bio u mogućnosti da blagovremeno preduzme radnje u smislu bezbednog zaustavljanja autousa ispred znaka “stop” – ocenio je Marković.
Mašinovođa: Trubio sam i kočio
Mašinovođa Vladica Rakić je rekao da je trubio i kočio kada je uočio autobus, ali nije mogao da opredeli tačnu udaljenost. On je rekao da je to bilo na izlasku iz skretnica, što je veštak ocenio kao nemoguće jer je to mesto udaljeno oko 150 metara od prelaza.
Rakić je rekao da nije mogao ranije da uoči autobus zbog konstrukcije kabine voza koja mu je navodno zaklanjala preglednost ukoso te da čim je uočio autobus da je počeo da koči i uspeo da delimično smanji brzinu. On je rekao da je počeo da trubi tek kada je po izlasku iz stanice uočio autobus na šinama, te da nije trubio nakon saobraćajnog znaka “opomenice” jer se isti nalazi ispred stanice u Međurovu.
Suđenje se nastavlja u julu.
Poginulo sedam, povređena 29 putnika
Kako je „Blic“ pisao, u nesreći je poginulo sedam osoba, a 29 su povređene teže ili lakše. Na licu mesta poginuli su Aleksa Dimitrijević (15) iz Novog sela i Bogomir Lazić (75) i Danijela Stanković (48) iz Čokota, dok su u KC u Nišu u toku operacija, podlegli povredama Nataša Janković (42) i Marijana Kocić (16), obe iz Čokota. Gajtana Stamenković (78) iz Donjeg Međurova preminula je 29.decembra u intentivnoj nezi a nakon nje, 2.januara ove godine i Vlastimir Đorđević (65) iz istog sela.
Teško i lakše povređena su još 29 putnika.
Izvor: Blic
